Вјештачка интелигенција

Вештачка интелигенција (скраћено ВИ) представља подручје рачунарства које се бави развојем и изучавањем интелигентних машина. За разлику од интелигенције живих бића, првенствено људи, ВИ обухвата интелигенцију машина или софтвера. Циљ истраживања у овој области је развијање програма који омогућавају рачунарима да се понашају на начин који би се могао окарактерисати интелигентним. Од првих истраживања на почетку рачунарске ере, идеја о стварању машина које могу извршавати различите задатке интелигентно била је централна преокупација научника. Данас, ВИ се примењује у различитим областима, укључујући препознавање говора, аутоматске доказиваче теорема, интеракцију путем људског говора, самосталну вожњу аутомобила, генеративне алате и анализу стратегијских игара ¹ ² ³.

Да, примена вештачке интелигенције (ВИ) носи са собом потенцијалне ризике и изазове. Ево неких аспеката које треба имати на уму:

Општа вештачка интелигенција (АГИ): ВИ може бити “уска” или “слаба”, што значи да је специфично програмирана за одређени задатак (на пример, игра шаха). Међутим, постоји и идеја о “општој вештачкој интелигенцији” (АГИ) која би имала флексибилност мишљења сличну човеку. Опасност је у томе да би таква ВИ могла да буде суперинтелигентна и да представља ризик за човечанство ¹.
Пристрасност (Bias): ВИ учи из података који су јој доступни, а ако су ти подаци предрасудењени, ВИ може наследити те предрасуде. Ово може довести до несвесних дискриминација у одлукама које ВИ доноси ¹.
Фактуелне нетачности: ВИ може генерисати информације које нису тачне. Ово је изазов, посебно када се користи за писање научних радова или новинарских чланака ².
Суперинтелигенција: Ако ВИ постане суперинтелигентна (паметнија од људи), постоје опасности од непредвидивих последица. Ово је познато као “икс-ризик” (X-risk)³.
Контрола и безбедност: Поставља се питање како контролисати ВИ и осигурати његову безбедност. Ово је актуелно питање у области ВИ ¹.