Букова греда као засеок није кућама везана за остатак села па је некада у овом дијелу Модрана знало рећи: “Идеме у Модран”. Што би значило у суштини идем у друго село. Данас је Букова греда много ближа остатку села у сваком смислу а од скора је повезана и квалитетним асвалтним путем. Поред тога ово је данас један од најразвијених дијелова села са марљивим и радним људима. Сва газдинства су јака,мала привреда је у успону што је за сваку похвалу у овом времену.Треба додати и то да велики број становника Букове Греде је на како се то каже привременом раду у иностранству. Букова Греда се простире измеду атара Хисета, Јабануша и Дуге Парцеле. Подруцје је благо заталасано и испресјецано многим потоцима и храстовим шумама. Земља је мање плодна од оне преко ријеке Модран (углавном је од IV до VI
категорије) и народ је обично зове “прауља”.Породице које живе у Буковој Греди су: Тодоровићи, Трифковићи, Матковићи, Видовићи,Танасић…
Лугоње
Најстарији дио села. Писмени траг о постојању насељеног мјеста на подручју дањашњег Модрана води у 1458 годину када се у Угарским изворима спомиње мјесто Лужани у области Теочанској. Данас је то засеок са пар кућа, због небриге остатка села и општине велики број људи се одселио из Лугоња у град или пак у центар Модрана. Лугоње су најближе Јабануши и једним дјелом границе са селом Глоговац. Квалитет земљишта је сличан као у Буковој Греди.Лугоње су богате шумом а сада су повезане нешто бољим пошљунцаним путем. Некада је у Логоњама постојала жељезницка станица. Воз је кроз Модран пролазио све до 1979 године када се укида пруга уског колосјека која је повезивала Угљевик и Бијељину. Породице које живе у Логоњама: Миловићи звани Миљевићи…
Да напоменем да се данас Лугоње лагано преобразују у викенд насеље.Па је тако данас ту пар лијепих и луксузних викендица.
428