Ово село се налази сјевероисточно од Бијељине поред ријеке Дрине, недалеко од њеног ушћа у ријеку Саву. Од Бијељине је удаљено 17 км. По попису из 2013. године ово село је имало 1266 становника, од којих се 99,3 % изјаснило према етничкој припадности да су Срби. У односу на попис становништва из 1991.године број становника овог села се нешто смањио. У селу постоји српска православна црква „Света три јерарха“, као и заједничко сеоско гробље.
О настанку и најранијој прошлости Јање мало се зна. Познато је да је Семберија, због свог положаја и близине ријека, била насељена још у праисторијско доба. Касније су се ту смјењивали различити народи –Келти, Трачани, Илири ( који су се на ове просторе доселили око 1200. године прије нове ере) и Скордисци, дуго су трајала бурна времена у којима су се различите етничке скупине досељавале, ту боравиле, па одлазиле, све док није наступио дужи период римске владавине. На подручју Јање су нађени предмети из тог периода – остаци римских грађевина, и то на више локација, дијелови гробова, керамика, стакло и римски новац, што говори да је на мјесту данашње Јање постојало прилично бројно римско насеље. Постоје два таква археолошка локалитета – Лугови и Пачић.
Ово село се налази југоисточно од Бијељине, а од центра града је удаљено око 4 км. По попису из 2013. године ово село је имало 382 становника, од којих се 97,38 % изјаснило према етничкој припадности да су Срби. У односу на попис из 1991. године број становника у овом селу се повећао за два пута. Село нема своју цркву и припада Бијељинској парохији. Сеоска слава или „молитва“ је прва недјеља по „ Ђурђевдану“. Село Голо Брдо има заједничко гробље са Ћипировинама.
Руска Империја, такође позната као Царевина Русија, Царска Русија или Сверуска империја, постојала је у периоду од 1721. до 1917. године123
Од како зна за себе, Семберија зна и за поплаве. Лијепа и плодна равница има иза леђа планински масив Мајевице, одакле у току сваког кишног периода, вода хита низбрдо у загрљај долине, а испред себе двије велике ријеке, Саву и Дрину, које често нису у стању покупити и одвести даље сву ту воду, па се изливају. Тако се на овом комаду земљине коре преплићу земља и вода, љепота и мука, радост и туга, чисто небо и дубоко блато, а сунце, које се огледа у зеленој Дрини, потоне зачас у страву разјарене бујице која носи све пред собом.
Године 1781. завршен је рат између Аустрије, Русије и Млетачке републике, на једној страни, против Османског царстава на другој страни. Тај су рат Турци изгубили и морали су Пожаревачким миром потписаним 21. јула 1718. предати Аустрији, поред великог дијела Србије, и дио Босанске Посавине са Семберијом и касабом Бијељином. Султанови емисари су три дана безуспјешно покушавали оставити град Бијељину у Османском царству, па се због тога та конференција одужила. Након дужег спорења око Бијељине (од 18. до 30. септембра 1718.)
Према релевантним османским историјским документима „Мüхимме“ дефтерима, прије Великог Бечког рата и фаталних догађања везаних за њега, која су трајала скоро пола вијека, Семберија је била јако слабо насељена и број насељених мјеста-села је био јако мали.
Окултизам (лат. occultus – „скривен“) се тумачи као скривено знање недоступно већини, доступно само појединцима који истражују духовну стварност која се налази изван домета чулног опажања. У контексту Нацизма, окултизам је имао значајану улогу. Ево неких интересантних информација
Не престаје полемика да ли би Југославија била поштеђена жртава, грађанског рата, стварања НДХ, а затим комунистичке владавине, да није било државног удара 27. марта 1941. Током целог послератног периода, ово питање окупирало је југословенске, међународне и емигрантске кругове, а данас се из њега извлаче савремене аналогије о српској политици у последњих 30 година, од 1991, преко 1999, до данас. Оно што се мање зна јесте америчка улога у припреми пуча.
