
Фото:историски музеј
Не престаје полемика да ли би Југославија била поштеђена жртава, грађанског рата, стварања НДХ, а затим комунистичке владавине, да није било државног удара 27. марта 1941. Током целог послератног периода, ово питање окупирало је југословенске, међународне и емигрантске кругове, а данас се из њега извлаче савремене аналогије о српској политици у последњих 30 година, од 1991, преко 1999, до данас. Оно што се мање зна јесте америчка улога у припреми пуча.
Не престаје полемика да ли би Југославија била поштеђена жртава, грађанског рата, стварања НДХ, а затим комунистичке владавине, да није било државног удара 27. марта 1941. Током целог послератног периода, ово питање окупирало је југословенске, међународне и емигрантске кругове, а данас се из њега извлаче савремене аналогије о српској политици у последњих 30 година, од 1991, преко 1999, до данас. Оно што се мање зна јесте америчка улога у припреми пуча.
Срби вероватно никада неће прекинути расправу о свом односу према снажнијима, моћнијима од себе, побуни или прихватању поретка снаге и моћи, без обзира на моралне аргументе, праведност захтева или рационалност избора. У косовској етици, то се зове избор између „царства небескога“ и „царства земаљскога“. Осим самог Косовског боја, тој категорији припадају све крупне ситуације избора рата и мира у 20. веку, од Аустроугарског ултиматума 1914. до 1999. године.
Нешто другачије је питање приступања Југославије Тројном пакту 24. марта 1941. и потоњег државног удара 27. марта, због чега је нацистичка Немачка напала Југославију и приморала је на брзу капитулацију. Од тада не престаје полемика да ли би Југославија била поштеђена жртава, грађанског рата, стварања НДХ, а затим комунистичке владавине, да није било државног удара? Током целог послератног периода, ово питање окупирало је југословенске, међународне и емигрантске кругове, а данас се из њега извлаче савремене аналогије о српској политици у последњих 30 година, од 1991, преко 1999, до данас.
У тим расправама понекада се губи из вида да није тадашња Југославија била та која је насрнула на било коју земљу, него да је нацистичка Немачка брутално бомбардовала Београд, напала и раскомадала Југославију и наметнула грађански рат у више форми, а да то нису последице 27. марта самог по себи. Онда, историја је дала за право онима који су били на страни 27. марта, а који су победили у светском сукобу. Та победа није донела ништа добро онима који су пришли Тројном пакту и били савезници нацистичке Немачке.
За ОКО магазин пише: ДРАГАН БИСЕНИЋ
