Сонетни вијенац родном Модрану
Чим се почну топити сњегови
и природа стане да се буди,
воће почну калемити људи
Поезија
Поезија и ојесме посвећене Модрану и Семберији.
Read More
Родном селу
Једно дијете у срцу те носи
и пише ти пјесме римоване,
да у свијету о теби се чује
село моје, вољени Модране.
Можда никад ни слутило ниси
да ћеш једном опјевано бити,
да у крилу једно чедо њишеш
које ће се тобом поносити.
Сањам родно село
Често сањам моје село равно
у туђини па ми суза крене,
родни крају, отишла сам давно
ал´ још чувам драге успомене.
Тамо се родих
У малом селу, поносног рода
Модран се зове, запамти брате,
гдје се босоног по пољу хода
и гдје се њиве под житом злате.
Крај бистре ријеке што тихо тече,
гдје праље зором кошуље бијеле,
гдје цврчак цврчи кад пада вече,
тамо гдје само осмијехе дијеле.
Ту вриједни људи , ко пчеле раде
на зној и муку народ је свик`о,
ту неће гладан остати нико
ту сваку кућу тамјаном каде.
Тамо сам ја се родила – ето,
тамо је моје све што ми је свето.
Сонетни вијенац родном Модрану
Село моје, не заборави ме.
Ту цвркућу ласте и грлице.
Срећно блиста испод Мајевице.