Сањам родно село
Често сањам моје село равно
у туђини па ми суза крене,
родни крају, отишла сам давно
ал´ још чувам драге успомене.

Сањам твоје високо јасење
и мој сокак у дебелом хладу,
Модран  ријеку  што тече  кроз вене
често уздах и сузу искраду.

Сањам оца калеми јабуке
чим сњегови почну да се топе,
драгу мајку како шири руке
и бакине у авлији стопе.

А под стрехом сањам ластавицу.
Пробудим се, сузе ми на лицу.

Зорка Чордашевић рођ. Аврамовић
214
Кликни и оцјени овај чланак
Тотал: 0 Пресек: 0

By Modran

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *