Сањам родно село
Често сањам моје село равно
у туђини па ми суза крене,
родни крају, отишла сам давно
ал´ још чувам драге успомене.
поезија
Носталгија
НОСТАЛГИЈА
Као ласта кад клоне у лету,
Па не може дограбит´ се југа,
Тако моја малаксала душа,
А срце ми обавила туга.
Тамо се родих
У малом селу, поносног рода
Модран се зове, запамти брате,
гдје се босоног по пољу хода
и гдје се њиве под житом злате.
Крај бистре ријеке што тихо тече,
гдје праље зором кошуље бијеле,
гдје цврчак цврчи кад пада вече,
тамо гдје само осмијехе дијеле.
Ту вриједни људи , ко пчеле раде
на зној и муку народ је свик`о,
ту неће гладан остати нико
ту сваку кућу тамјаном каде.
Тамо сам ја се родила – ето,
тамо је моје све што ми је свето.
Сонетни вијенац родном Модрану
Село моје, не заборави ме.
Ту цвркућу ласте и грлице.
Срећно блиста испод Мајевице.
Зорка Чордашевић
Рођена ( 1951 ) у Модрану код Бијељине – Реп. Српска, живи и ствара у Франкфурту на Мајни. У Београду завршила Вишу Туристичку школу. Пише поезију за одрасле, дјечију поезију и хаику. Сарадник многих листова и часописа. Заступљена у многобројним антологијама и зборницима, како у домовини тако и у дијаспори.Члан је Удружења Хаику књижевника Нјемачке,…