Фото:Зорка Чордашевић
У малом селу, поносног рода
Модран се зове, запамти брате,
гдје се босоног по пољу хода
и гдје се њиве под житом злате.
Крај бистре ријеке што тихо тече,
гдје праље зором кошуље бијеле,
гдје цврчак цврчи кад пада вече,
тамо гдје само осмијехе дијеле.
Ту вриједни људи , ко пчеле раде
на зној и муку народ је свик`о,
ту неће гладан остати нико
ту сваку кућу тамјаном каде.
Тамо сам ја се родила – ето,
тамо је моје све што ми је свето.
Зорка Чордашевић рођ. Аврамовић
438
