Од како зна за себе, Семберија зна и за поплаве. Лијепа и плодна равница има иза леђа планински масив Мајевице, одакле у току сваког кишног периода, вода хита низбрдо у загрљај долине, а испред себе двије велике ријеке, Саву и Дрину, које често нису у стању покупити и одвести даље сву ту воду, па се изливају. Тако се на овом комаду земљине коре преплићу земља и вода, љепота и мука, радост и туга, чисто небо и дубоко блато, а сунце, које се огледа у зеленој Дрини, потоне зачас у страву разјарене бујице која носи све пред собом.