Некако одмах после завршетка другог свјетског рата нова комунистичка власт бацила се на учвршћивање те исте власти.Тако су почела хапшења неподобних и бивших Четника,потрага за истима,убјеђивање народа да ово што долази спас Божији а да Бога нема.
Један тих покушаја да се покаже величина и моћ нове власти је и градња задружног дома око кога се требало све дешавати а његова величина да одушеви широке масе.Једини проблем је био тај што је тај дом требало да граде те исте широке радне масе,а ником није до рада без користи а поготову рад по присилом.
Доме је озидан у пуној својој величини али не и сјају.Па је тако у почетку од свих просторија само кориштен пар њих.Сала за игранке(данашња читаоница код Преше),изнад ње је била тадашња читаоница која је у ствари била нелегална кафаница.Касни ће у дијелу те “читаонице” бити оформљен огранак библиотеке Филип Вишнић из Бијељине.То је урађено захваљујући породици Кајмаковић Душана који је селу и библиотеци поклонио своју кућну библиотеку те донацији новца који су дали наши “мученици на привременом раду у иностраству”.Све књиге су нестале почетком грађанског рата у Босни и до дан данас не знамо шта се збило са свим ти књижњвним фондом.
Поред ових просторија користила се још једна као продавница мјешовите робе у народу називана “задруга”.
Нешто касније биће изгласан самодоприност којим ће се уредити велика сала за културна дешавања,просторије месне заједнице,ископан бунар за воду и још неки радови.
Наравно неке просторије ће бити касније кориштене за друге сврхе као откуп пољопривредних производа и млијека.
Данас “дом” постоји и ту је као једна велика скаламерија која све нас подсјећа на та далека времена и која је ту као једно ругло села.
Данас су ту ветеринарска абуланта,дом пензионера читај “мака кафаница”,матичарска служба,мјесто за откум млијека и “читаоница” код Преше и то је то.Велика сала се више не користи а некад смо у њој имали тако богат културни саадржај укључујући и кино пројекције.
Сада је све то и цио простор (плац) под управом града Бијељина.Њихова брига и активност свела се на кошење простора око “задрућног дома” једном до два пута годишње и то је то.
Ето дошла таква нека времена.
Е да у парцели на којој се нализи дом сада је ту и репетитор “Мтел-а.”Чисто да зрачи овом мало људи што остадоше у Модрану да живе.
Г.М.Аврамовић
329