Срби су многе обреде из своје старе словенске вјере на један упоран и вјешт начин сачували до дана данашњег.Један од ти обичаја је “јеџек”(јеџек на турском значи храна или нахранити),други назив за овај вјерски обичај је “душни брав” а неђе са се само просто каже “даћа”.
О чему се ради?
Ријеч је о вјерском обреду приношења жртве у име покојникове душе(да се душа смири).Наиме ако је покојник мушко жртва мора бити ован у случају када је покојник жена жрва мора бити овца и у оба случаја без мрље и чисто бијел брав.Поред тога када је у питању ован не смије бити шукат(без рогова).
Брав се рано ујутро приноси као жртва.Преходно чита се молитва и пали свећа држећи у уху овна или овце.Потом месар оголи кости,месо даје да се кува у казану са купусом или кропиром у зимском перијоду године.Кости од жртвене овце се закопају испод неког дрвета што ближе кући.
Када се скува месо са купусом истим се послужује предходно позвано становништво а и шире,све које је покојник познавао или су му били род.
Некада није било столова али ни прибора за јело па је свако морао донијети своју кашку од куће и пртену врећу на којој је сједио.Данас је све то другачије и да не кажем модерније.Јеџек није уобичајени обред код свих Срба.Овај обичај се задржао код Срба подриња са обије стране Дрине.
236