Улога шума у Словенском вјеровању и митологији

Шума је била важан елемент у словенској митологији, јер је представљала станиште за разне натприродне бића, као и место где су се обављали ритуали и жртве. Шума је сматрана светим простором, који је заштићен од злих сила и који је омогућавао комуникацију са боговима и духовима1

Нека од бића која су живела у шуми су били:

Шума је такође била место где су се одвијали разни обичаји и веровања, као што су:

  • Крштавање деце у шумским изворима или потоцима, који су се сматрали светим и лековитим. Ово је био начин да се дете заштити од злих утицаја и да се укључи у заједницу.
  • Приношење жртава шумским боговима или духовима, који су се обично налазили на високим местима, као што су брда, стене или дрвеће. Жртве су биле животиње, храна, пиће или предмети, а циљ је био да се добије заштита, плодност, здравље или успех.
  • Слављење шумских празника, који су се везивали за промене годишњих доба или астрономске појаве. На пример, у пролеће се славио Јарило, бог рата и плодности, који је симболизовао обнављање природе и живота. У јесен се славио Велес, бог стоке, земље и подземља, који је представљао жетву и припрему за зиму.

Шума је, дакле, имала велику улогу у словенској бјери и митологији, јер је била део њиховог света, културе и идентитета.

1Словенска митологија 2Натприродна бића у словенској митологији 3Леши 4Домовој : Религија и митологија Старих Словена : Религија и митологија Старих Словена : Словенска митологија

Аврамовић М. Горан уз помоћ Википедије и АИ Бинг Копилот

256
Кликни и оцјени овај чланак
Тотал: 0 Пресек: 0

By Modran

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *