На четворомеђи села Суво Поље, Ченгић, Доња Трнова и Модран налази се извор питке воде “Змајевац”. Семберија се може похвалити изузетним природним љепотама, а овај извор сигурно је једна од атракција која се може с поносом уврстити у богату туристичку понуду овог краја.
У пријашња времена извор Змајевац био је мјесто окупљања мјештана, Одавде се доносила вода за пиће, напајала стока, жене прале веш и лупале кудељу, а ђеци је то било мјесто игре, а потом сјећања на безбрижно ђетињство. Извор је познат и као “мушка вода” јер се, тврде мјештани, на овом подручју углавном рађала мушка ђеца.
Желећи да извор сачувају од пропадања, афирмишу овај крај и удахну живот овим селима, мјештани су основали Удружење “Змајевац”.
Жеља нам је да изградимо бициклистичку стазу од Бијељине преко Јабануше, Сувог Поља и Модрана која би се преко Ченгића поново враћала на полазиште. Да наши млади не забораве ово мјесто за које смо везани бројним успоменама и да то поново буде мјесто нашег окупљања – истиче Лучић за портал ИнфоБијељина.
Чланови Удружења поставили су и таблу крај извора на неколико језика. Према народном предању на овом простору су некада живјели Мађари.
Причали су наши стари да су прије доласка Османског царства овђе живјели Мађари. Чак смо и налазили неке заоставштине које на то указују. Удружење Змајевац је поднијело захтјев мађарској амбасади да нам достави податке о томе. Желимо да уз њихову помоћ докажемо да су овђе постојале насеобине Мађара и да проширимо излетиште – каже Лучић за наш портал.
За ово мјесто окружено шумом испредале су се и друге разне приче од којих је ђецу подилазила језа, а старији са страхом препричавали шта се може десити ако се по ноћи лута поред извора. Мјештанин Јован Видаковић сјећа се прича свог ђеда како се на овом мјесту ноћу појављивале виле.
Ђед је тврдио да се на Змајевцу ноћу виђала прелијепа жена која тка на златном разбоју. Специфичност овог простора су и вјетрови који стално дувају те температура и у по љета зна бити тек 10 степени – каже овај Семберац.
Са кољена на кољено се преносе и приче да је овђе некада било Панонско море, те да су се ту везивале лађе па зато се и данас дио села зове Луке. Ту је и најплоднија земља, како је овђе зову мекуша. Била је ту и воденица коју би мјештани радо опет покренули. Имају много идеја и сложни су да учествују у њиховој реализацији, а све с циљем да се њихова ђеца која су већином отишла далеко од родне куће са радошћу враћају свом завичају, а они који су остали да уживају у скривеним љепотама које ова села имају.
Извор:Инфо Бијељина
168