Здравко Kајмаковић (10. октобар 1929, Модран, Бијељина – 19. март 2009. Сарајево) био је историчар умјетности у Босни и Херцеговини у другој половини двадесетог вијека. Дипломирао је историју умјетности 1956. године у Београду, где је и докторирао 1975. године.Радио је од 1957. године у Заводу за заштиту споменика културе у Сарајеву. Од 1975. године радио је као професор историје умјетности на Филозофском факултету у Сарајеву.
Оснивач је и водећа личност у професионалним и академским круговима на пољу заштите баштине, историје умјетности, рестаурације и конзервације и организатор и учесник у бројним пројектима из наведених области.
Бавио се проучавањем стећака и култних грађевина, зидног сликарства, икона, те објавио једну монографију и већи број студија, расправа и извјештаја. Са сарадницима је истраживао неколико значајних средњовјековних налазишта у Горњем Подрињу у оквиру пројекта ″Горње Подриње у доба Kосача″. Тим пројектом је ревидиран или је откривен један број средњовјековних градова, сакралних грађевина и некропола стећака.
116