Мојих првих педесет година -

Првих 50 година су ми упропаштавали и упропастили који год су стигли и могли а оно сто нису они успјели упропастила сам сама ја. Kо познаје мене, а јако мало их је знају о чему причам Емотивно празна без сламке за коју бих се ухватила да бих сву тезину живота лаксе поднијела ја сам изгурала све. Само небо зна.
Од мајке, кћерке, супруге, снајке, домацице која је доцекала више људи и угостила него да сам радила у ресторану, многе болести у кући, само мајци најмање пет пута спасила зивот, до беспрекорне домаћице, бабасере, молерке, бастованке, столарке, дрвосјеце, психолога који је својим зивцима и тјелом жртвујујуци саму себе за рад мира у кући и да би нормално зивјели као нормални људи са много захтјевних, безбразних, завидних, бјесних и да не набрајам даље људи који су од мог раног дјетињства илити од како сам спознала себе и живот опсједали мене, куће гдје сам живјела, моје најблизже… Не само психилог, морала сам бити свемоћна сила која још није заспала а да није била свесна да спава.
Kуварица свакодневно, неко ко је само угађао да сви буду задовољни, сити, поцасцени нааспавани и здрави. Од праље која је буквално морала куцним усисиваце да усисава двористе, одрзава улицу испред пет кућа јер су напуштене да су ми се чак комшије савјетовале да се запослим у комуналац. Столар, а моторну тестеру сам научила још у пубертету као и прање веша у веш лонцу да би мајки устедила струју.
Обадвоје ђе одхранила до 7 гидине у куци без воде носеци у кантама, без купатила, без кухиње, без икаквих услова за иоле нормалан зивот зивјеци хране из црвеног крста а доруцак ђеци упрзено брасно јер је јадан мој добри свекар Спасоје Мићић морао теско заради од тада срамотних плта за хигијену, славу, огрев, за рачуне. Од пепепељуге која је од вреће пасуља по цијели дан пребирала зрно по зрно да би имала саку здравих граски за макар један ручак који би са 50г гараве сланине развукла за три дана а пола киле мљевеног меса паковала у мале кесице да би имала макар десетак данана са циме омрсити ризу или мало кромпира. А бригу о свим зивотињама света, посвећеност мојим властитим куцним љубимцима који је било много, спасавању болесних са улице је роман за себе.
А неспавање због астероида и других принетњи из универзума, вулкана, вируса, могуцих ратова зог који нисам спавала, пратила по цијелу ноћ ради бриге да ли ће ова нестварна плнета и чудо од природе и зивота па и оних који су за то време мирно спавали је прича за енциклопедију велицине пола Wикипедије.
Умјесто похвала слушала сам све најгоре о себи од људи до најстрашнијег мјешања у зивот моје породице, да су ме људи у фамији, на пијаци или било гђе бих срела неког познатог питали како то све трпиш. Одговарала би м да свако прича за себе. Ја сам ја а они су они.Нисам знала ста ћу са својим бригама, морала сам тешке борбе водити које сам дјелимично и укратко, неки 0,15 % у горењем тексту вец споменула.
Моји форумаши знају колико сам патила 20сетак година на форумима, стотине хиљада постова оставила. Писала сам по ником са лазним аватаром. Многи никад нису сазнали ко сам јер ме нису разумјевали. Неколицина ме схватала, њима сам се показала и дан дан их волим и гледам као мало воде на длану. Иако они то не знају ја потајно провирим понекад на њихове профиле само да провјерим да ли су активни илити зиви и здрави. Знају они ко су.

Умјесто мало теско заслузеног мира барем коју годину мене зивот и даље прогањања, без икакве шансе да пронађем сламку само да се придржим, без икакве шансе да попуним емотивну празнину, узима зенственост и прави физичку наказу од мене којој це остати само брига за моју ђецу коју не зелим да ми их нико не спомиње јер ћу било какав помен на њих ћу схватити ка злу намјеру да ми их се урекне и ако им се несто деси та особа це бити крива без икаквог права да казе несто у своју одбрану.

И остаце ми страх док сам жива да ће ми се и најмања пора на тјелу претворити у рану због које ћу трпити најтезе боли па нећу моћи бринути висе о животињам, планети и бити Анђео цувар свега свјету знаног и незнаног.

Много туђих несрећа сам виђела, отпатила са тим људима јер посједује страсну емпатију или стручно названу огромну емотивну интелигенцију, и никад ми нису сметале туђе муке, читајући сам тиховала и патила нарочито данас када су нам доступне на друственим мрезама теске несреце из цинелог свијета.

Па очекујем ако коме смета мали дио из моје биографије, највеци и натези никад ником нећу рећи, па тај коме смета мозе истог момента да ме блокира или ћу то учинити ја по цијену да ме цијели свјет блокира.
Ја сам ионако научила у зивоту од ембриона па до данас да само сама себи могу помоћи, да се само на себе могу ослонити и само и искљуцчиво сама са собом могу са раxумјевањем испричати.

Тако да коме смета моје писаније мозе истог момента да кликне блок.
Мозда ћу чак некима бити и захвална.

У потпису:
Kовиљка Kрајновић Мићић Kова.

Оргинални текст:

Prvih 50 godina su mi upropastavali i upropastili koji god su stigli i mogli a ono sto nisu oni uspjeli upropastila sam sama ja. Ko poznaje mene, a jako malo ih je znaju o cemu pricam Emotivno prazna bez slamke za koju bih se uhvatila da bih svu tezinu zivota lakse podnijela ja sam izgurala sve. Samo nebo zna.
Od majke, kcerke, supruge, snajke, domacice koja je docekala vise ljudi i ugostila nego da sam radila u restoranu, mnoge bolesti u kuci, samo majci najmanje pet puta spasila zivot, do besprekorne domacice, babasere, molerke, bastovanke, stolarke, drvosjece, psihologa koji je svojim zivcima i tjelom zrtvujujuci samu sebe za rad mira u kuci i da bi normalno zivjeli kao normalni ljudi sa mnogo zahtjevnih, bezbraznih, zavidnih, bjesnih i da ne nabrajam dalje ljudi koji su od mog ranog djetinjstva iliti od kako sam spoznala sebe i zivot opsjedali mene, kuce gdje sam zivjela, moje najblize… Ne samo psihilog, morala sam biti svemocni sila koja jos nije zaspala a da nije bila svesna da spava.
Kuvarica svakodnevno, neko ko je samo ugadjao da svi budu zadovoljni, siti, pocasceni naaspavani i zdravi. Od pralje koja je bukvalno morala kucnim usisivace da usisava dvoriste, odrzava ulicu ispred pet kuca jer su napustene da su mi se cak komsije savjetovale da se zaposlim u komunalac. Stolar, a motornu testeru sam naucila jos u pubertetu kso i pranje vesa u ves loncu da bi majki ustedila struju.
Obadvoje dje odhranila do 7 gidine u kuci bez vode noseci u kantama, bez kupatila, bez kuhinje, bez ikakvih uslova za iole normalan zivot zivjeci hrane iz crvenog krsta a dorucak djeci uprzeno brasno jer je jadan moj dobri svekar Spasoje Micic morao tesko zaradi od tada sramotnih plta za higijenu, slavu, ogrev, za racune. Od pepepeljuge koja je od vrece pasulja po cijeli dan prebirala zrno po zrno da bi imala saku zdravih graski za makar jedan rucak koji bi sa 50g garave slanine razvukla za tri dana a pola kile mljevenog mesa pakovala u male kesice da bi imala makar desetak danana sa cime omrsiti rizu ili malo krompira. A brigu o svim zivotinjama sveta, posvecenost mojim vlastitim kucnim ljubimcima koji je bilo mnogo, spasavanju bolesnih sa ulice je roman za sebe.
A nespavanje zbog asteroida i drugih prinetnji iz univerzuma, vulkana, virusa, mogucih ratova zog koji nisam spavala, pratila po cijelu noc radi brige da li ce ova nestvarna plneta i cudo od prirode i zivota pa i onih koji su za to vreme mirno spavali je prica za enciklopediju velicine pola Wikipedije.
Umjesto pohvala slusala sam sve najgore o se sebi od ljudi do najstrasnijeg mjesanja u zivot moje porodice, da su me ljudi u famiji, na pijaci ili bilo gdje bih srela nekog poznatog pitali kako to sve trpis. Odgovarala bi m da svako prica za sebe. Ja sam ja a oni su oni. 🙂 nisam znala sta cu sa svojim brigama, morala sam teske borbe voditi koje sam djelimicno i ukratko, neki 0,15 % u gorenjem tekstu vec spomenula.
Moji forumasi znaju koliko sam patila 20setak godina na forumima, stotine hiljada postova ostavila. Pisala sam po nikom sa laznim avatarom. Mnogi nikad nisu saznali ko sam jer me nisu razumjevali. Nekolicina me shvatala, njima sam se pokazala i dan dan ih volim i gledam kao malo vode na dlanu. Iako oni to ne znaju ja potajno provirim ponekad na njihove profile samo da provjerim da li su aktivni iliti zivi i zdravi. Znaju oni ko su❤

Umjesto malo tesko zasluzenog mira barem koju godinu mene zivot i dalje proganjanja, bez ikakve sanse da pronadjem slamku samo da se pridrzim, bez ikakve sanse da popunim emotivnu prazninu, uzima zenstvenost i pravi fizicku nakazu od mene kojoj ce ostati samo briga za moju djecu koju ne zelim da mi ih niko ne spominje jer cu bilo kakav pomen na njih cu shvatiti ka zlu namjeru da mi ih se urekne i ako im se nesto desi ta osoba ce biti kriva bez ikakvog prava da kaze nesto u svoju odbranu.

I ostace mi strah dok sam ziva da ce mi se i najmanja pora na tjelu pretvoriti u ranu zbog koje cu trpiti najteze boli pa necu moci brinuti vise o zivotinjam, planeti i biti Andjeo cuvar svega svjetu znanog i neznanog.

Mnogo tudjih nesreca sam vidjela, otpatila sa tim ljudima jer posjeduje strasnu empatiju ili strucno nazvanu ogromnu emotivnu inteligenciju, i nikad mi nisu smetale tudje muke, citajuci sam tihovala i patila narocito danas kada su nam dostupne na drustvenim mrezama teske nesrece iz cinelog svijeta.

Pa ocekujem ako kome smeta mali dio iz moje biografije, najveci i natezi nikad nikom necu reci, pa taj kome smeta moze istog momenta da me blokira ili cu to uciniti ja po cijenu da me cijeli svjet blokira.
Ja sam ionako naucila u zivotu od embriona pa do danas da samo sama sebi mogu pomoci, da se samo na sebe mogu osloniti i samo i iskljucivo sama sa sobom mogu sa raxumjevanjem ispricati.

Tako da kome smeta moje pisanije moze istog momenta da klikne Block 🙂.
Mozda cu cak nekima biti i zahvalna🙂

U potpisu:
Koviljka Krajnovic Micic Kova.

158
Кликни и оцјени овај чланак
Тотал: 0 Пресек: 0

By Modran

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *