Храст је био темељ старословенског система веровања и представљао је везу између људи и природе. Његов значај код старих Словена био је неизмеран и одразио се у различитим аспектима њиховог живота, од митологије и обреда до свакодневних веровања и традиција.
У многим културним традицијама, пиће од бијеле или црне липе је поштовано и познато по својим бројним бенефицијама за здравље. Ове врсте чајева се припремају од осушених цватова липе, које…
Код нас Срба Недеља праотаца, тј. друга недеља пред Божић, зове се Материце и та Недеља материца је украшена лепим обичајима. Пошто је Божић дан када се слави рођење Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света, тај празник је празник рађања новог живота, празник родитељства – очинства и материнства. Материце су највећи хришћански празник мајки и жена. Тог дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем, за ноге на исти начин као што су њих мајке везивале на Детинце. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне и на тај начин се „дреши“. У неким крајевима деца иду од куће до куће и пригодним песмицама честитају празник, а жене које су мајке, награђују их спремљеним даровима.
