Храст имао значајну улогу у старој словенској култури и веровањима. Он је био штитар света, симбол снаге и трајности. Стари Словени веровали су да храст поседује магична својства и да је у стању да комуницира са духовима природе. Уклапање храста у животне обреде било је од примарног значаја за овај народ. Храст је био поштован у старим словенским обичајима и веровањима. Сматран је протектором и великодостојанствеником, заштитником природних дарова, извором животне енергије и усмерености. Словени су веровали да су храстове душе коломбаца и да су способни да комуницирају са небеским силама. Они су симболизовали обнову, раст и промену. Храст је био средиште старе словенске вероватнице и одавно је имао своју улогу у обредима и поштовањима. У поистовећивању са храстом, Стари Словени су се надали да ће побољшати своје животе, одржати ред и хармонију са природом и Божaнствима. У својој духовној пракси, Стари Словени су штовали храст као свето дрво и симбол трагања за мудрошћу и животом ускладу са природом. Они су му се обраћали у молитвама и обредима, тражећи помоћ и заштиту. Храстове гајили су у својим насељима и околини, што је свидочило о њиховој вери и поштовању према овом дрвету.
Храст је био темељ старословенског система веровања и представљао је везу између људи и природе. Његов значај код старих Словена био је неизмеран и одразио се у различитим аспектима њиховог живота, од митологије и обреда до свакодневних веровања и традиција.
Традиција обожавања храста код Православних Срба је примјетна и данас.Спаљивања храста на Бадње вече.Када домаћин раније осјечен омањи храст цер спаљује на огњушту понављајући жеље.”Колико варница толико овчуца…”.
386