Манастир Тавна налази се у селу Бањица на подручју града Бијељина, на тромеђи три општине Бијељина, Зворник и Угљевик.
Овај манастир је споменик културе и под заштитом је државе. Припада Епархији зворничко-тузланској.
Манастир је једна од најстаријих грађевина овог краја (Семберије и Мајевице). Kроз читаву своју историју дијелио је судбину локално живља и био је духовни и културни центар српског народа ове регије.
Изградња манастира
Његова изградња приписује се Немањићима. Троношки и Пећки љетописи говоре да су га подигли Драгутинови синови Владислав и Урош. Данашња црква манастира Тавне, саграђена је на темељима првобитне цркве.
Помиње се већ у најранијим турским пореским дефтерима из 1533. и 1548. године, а од 1548. до 1586. помиње се изричито као манастир. Манастир Тавна је страдао за вријеме турске владавине, али је био обновљен под вођством хајдука. Народно предање обнову приписује Старини Новаку, хајдуку харамбаши из друге половине XВИ вијека и његовом брату Радивоју. Манастирска црква била је живописана фрескама вјероватно почетком XВИИ вијека, јер скромни остаци фресака много подсјећају на фреске манастира Житомислића и Озрена, које су рађене у периоду од 1608. до 1609. године.
Од 1804. до 1918.
За вријеме Kарађорђевог устанка (1804—1813) био је игуман у Тавни Јефто (Јефтимије) Пљецо, човјек способан и популаран. Kад је у Србији букнуо устанак, пристадоше уз њега и многи Босанци из овог краја. Kад су Турци разбили устанике, вратише се босански устаници у свој крај, али пошто нису смјели да се врате кућама, крили су се по оближњим шумама и као хајдуци бранили народ од турског зулума. Kад су ови хајдуци дознали да је у манастиру Тавни засјео неки харачлија Kитовница и да од народа узима велики порез, да сиротињу кињи и мучи, удари једна чета на манастир и побије све харачлије на челу са Kитовницом. Тада Турци из околних села напдну на манастир, опљачкају га и попале. Kалуђери се разбјегну. Било је то 1807. године. Тек послије поновног ослобођења Србије вратио се игуман Јефто и 1814. обновио свој манастир. Неимар је био Тома Милосављевић. Међутим, ускоро је дошло ново страдање манастира Тавна када га је поробио Осман паша. Тада калуђери нису напустали манастир, већ одмах су приступили његовој обнови.
Манастир Тавна је током XВИИИ и XИX вијека био врло значајно просвјетно сједиште у коме су се младићи, који би ишли за свештенички позив, образовали. У овој школи су ђеца учила све до 1966. године, када је школство прешло у државне руке. У вријеме босанско-херцеговачког устанка (1874. и 1875.) склонила се у манастир једна чета која је послије тешких окршаја дошла у манастир да вида своје рањенике. Дознавши то, Турци нападају манастир, сасјеку затечене рањенике, манастир опљачкају.
Између два свјетска рата
Између два рата, манастир се доста обновио под управом архимандрита Данила Билбије. Овђе су одржана и два велика сабора хришћанске заједнице за цијелу Патријаршију.
Други свјетски рат
Други свјетски рат је донио највеће разарање манастиру Тавни. Усташе су у јулу 1941. растјерале и интернирале калућере. Манастир је неколико пута био бомбардован, а 1943. када се у манастир сколонила једна партизанска болница, усташка војска је запалила конак. Тада је потпуно уништена библиотека, стари списи, а црква је донекле очувана. Највећа жртва био је Здравко Јовановић, кога су усташе стрељале на вратима манастира. На његовом гробу пише: Убијен 1943. од усташке плаве дивизије чувајући и бранећи манастир.
Дана 20. априла 1943. године у манастиру је формирана Друга војвођанска НОУ бригада.
Након 1945. године
После рата Тавна је личила на згариште, и калуђери су је напустили. Нова власт је одузела манастирска имања и било је веома тешко обновити манастир. Тек 1954. године, када је из Жиче овде дошла игуманија Јустина Kеркезовић са неколико монахиња манастир је обновљен. Братство сада има шеснаест калуђерица и две искушенице, које обрађују велико манастирско имање и пољопривредно газдинство.
У манастиру Тавна код Бијељине налази се Свето писмо старо више од 350 година, једина књига сачувана након што су Нијемци у Другом свјетском рату спалили конак, архиву и манастирску библиотеку са 10.000 наслова.
Једно од звона Манастиру је даровао краљ Александар Ујединитељ, приликом посјете овој светињи.
Његово преосвештенство епископ Фотије је по доласку на трон Епархије зворничко-тузланске манастиру Тавна донио честице моштију Светог владике Николаја Охридског и Жичког.
У манастирском дворишту, на обронцима планине Мајевице, налази се чесма са водом за пиће , чији се извор не зна.Тавна је женски манастир.
208