На свега четири километра југоисточно од самог центра Бијељине налази се село Голо Брдо. Смештено у непосредној близини градског језгра, ово насеље представља карактеристичан пример семберског села које је кроз историју делило судбину читавог овог краја, а у модерно доба доживело значајан демографски развој.
Демографија и верски живот
Према званичним резултатима пописа становништва из 2013. године, у Голом Брду је живело 382 становника. По својој етничкој структури село је изразито хомогено — чак 97,38% становништва изјаснило се као Срби.
Оно што Голо Брдо посебно издваја у демографском смислу јесте интензиван раст становништва у последњим деценијама. У поређењу са пописом из 1991. године, број житеља овог села се више него удвостручио, што се може приписати брзом ширењу Бијељине и приливу становништва у приградска насеља током и након ратних дешавања деведесетих година.
У погледу црквене организације:
- Село нема сопствени православни храму, већ канонски припада Бијељинској парохији.
- Сеоска слава или традиционална „молитва“ обележава се у прву недељу по Ђурђевдану, када се мештани окупљају у заједничкој молитви и дружењу.
- По питању сахрањивања, Голо Брдо дели заједничко гробље са суседним насељем Ћипировине.
Настанак села и порекло назива
Анализом историјских извора — пре свега османских дефтера и пописних књига из периода пре Бечког рата (1683–1699) — примећује се да се Голо Брдо уопште не помиње под овим именом. То указује на чињеницу да је насеље млађег датума и да је настало тек знатно након завршетка Београдског мира 1739. године.
Сам назив села настао је веома једноставно и спонтано у народу — према топографији терена, односно по благој узвисини (брежуљку) на којој се првобитно насеље формирало.
Након успостављања стабилности после 1739. године, османски бегови који су добили поседе у плодној Семберији започели су планско насељавање шире околине града радном снагом. Голо Брдо су тада населили досељеници из Црне Горе и источне Херцеговине. Они су дошли у својству кметова и чифчија на земљишне поседе Мехмед-паше Фидахића, тадашњег мутесарифа Зворничког санџака (чији су директни потомци каснија позната бијељинска властелинска породица Пашићи).
Народна предања о родовима и насељавању
Према усменом предању које се преносило са колена на колено, Голо Брдо је у својим почецима било изузетно мало насеље са свега седам кућа. Већина данашњих фамилија води порекло од тих првих досељеничких таласа:
Лазићи (св. Лука / Лучиндан): Друга фамилија истог презимена (али различите крсне славе) која се овде преселила из суседног села Пучила.
Лазићи (св. Стефан / Стјепањдан): Сматрају се најстаријим досељеницима који су се у село доселили директно из Црне Горе.
Цацановићи (св. Ђорђе / Ђурђевдан): Старијим презименом Чурчићи, дошли су из Херцеговине. Од ове фамилије касније се развила и грана Алексића.
Јелачићи (св. Климент / Климундан): Доселили су се из области Брда у Црној Гори.
Јовановићи (св. Никола / Никољдан): Потичу из околине Требиња.
Ивановићи (св. Јован / Јовањдан): У Голо Брдо су стигли из околине Сребренице.
630