Књижевни клуб „Вуково перо“ објавио је резултате седмог међународног конкурса родољубиве и епске поезије који носи име по хероју пилоту Миленку Павловићу. На конкурс се одазвало 55 песника са укупно 93 песме, али, како је саопштено, неке својом тематиком и садржајем, ипак, нису ушле у избор жирија за награду као ни у зборник који ће бити штампан.
Плакету „Миленко Павловић“ за освојено прво место жири је доделио Зорки Чордашевић из Бијељине(Moдран) за песму „Бесмртном хероју“, друго место припало је Милану Милановићу из Београда за песму „Икар из Подгорине“, а трећепласирана песма је „Синиша, Ненад и остали“ Светлане Циврић Вучићевић из Београда.
Песме овогодишњег расписа биће обједињене са песмама које су одабране за шести распис и штампане у заједничком зборнику. Имена заступљених аутора биће објављена на нашој фејсбук групи, као и начин, време и место уручења награда. Драго нам је што сви заједно и на овај начин негујемо сећање на хероја нашег неба, пуковника Павловића – рекао је за портал ЛН Љутомир Рундић, председник Клуба писаца „Вуково перо“, који је упутио честитке свим учесницима и добитницима награда.
Подсећамо, пуковник Миленко Павловић, командант 204. ловачко-авијацијског пука, полетео је 4. маја 1999. године у сусрет вишебројним непријатељским авионима, бранећи небо изнад Ваљева. После самог узлетања покварио му се генератор наизменичне струје тако да је остао без радара, али се он упустио у неравноправну битку против НАТО авиона, успео да их збуни и натера у бекство смелим наступањем. Погођен је са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона Ф-16, који су били западно од Тузле те их није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху, а остаци његовог авиона пали су у село Петница. Сахрањен је 6. маја 1999. на Новом бежанијском гробљу.У родном селу Горње Црниљево направљен је спомен-комплекс њему у част, a војни аеродром „Батајница“ преименован је у „Пуковник – пилот Миленко Павловић“.
71