Африка и њено самонаметнуто сиромаштво -

Да ли сте учили да су Сједињене Америчке Државе богате због обиља природних ресурса које имају? То је потпуна бесмислица. Африка и Јужна Америка су вјероватно континенти најбогатији у природним ресурсима, али на њима живе најсиромашнији људи на свијету. С друге стране, Јапан, Хонг Kонг, Тајван и Енглеска су сиромашни у природним ресурсима, али људи који тамо живе спадају међу најбогатије у свијету.

Можда сте од професора на факултету учили како наслијеђе колонијализма објашњава сиромаштво Трећег свијета. То је такођер потпуна бесмислица. Kанада је била колонија, као и Аустралија, Хонг Kонг или Нови Зеланд. Заправо, најбогатија земља на свијету, Сједињене Државе је некада била колонија. Насупрот томе, Етиопија, Либерија, Тибет, Сиким, Непал и Бутан никада нису биле колоније, али су дом најсиромашнијим људима на свијету.

Не постоји потпуно објашњење зашто су неке земље богате а неке сиромашне, али постоје неки трагови који нас могу довести до одговора. Направите списак земаља и затим их рангирајте према томе да ли су ближе слободној тржишној привреди или су ближе социјалистичкој и планској привреди. Затим рангирајте те исте земље према дохотку по становнику. Наћи ћемо уопштен, не потпуно савршен образац, према коме оне земље које имају већи степен привредних слобода омогућавају виши животни стандард својим грађанима у односу на стандард грађана у социјалистичким земљама које су на крају списка.

Оно што је још важније је, да ако рангирамо земље онако како Фреедом Хоусе или Амнестy Интернатионал оцјењују стање људских права, виђет ћемо да грађани земаља с тржишном привредом не само да су богатији, већ уживају већи степен заштите људских права. Иако нема потпуног објашњења за корелацију између слободног тржишта, већег богатства и заштите људских права, сасвим је сигурно да ова корелација није проста случајност.

Изузев свега пар случајева, афричке земље нису слободне, и већином су у тешким проблемима. Мој колега, Јохн Блунделл, директор Лондонског института за економске студије освјетљава неке од ових проблема у свом чланку ”Афрички проблеми се неће завршити страном помоћи ” у часопису Сцотсман 14. јула.

Некада извозник хране, Зимбабве се данас налази на рубу глади. Недавно је предсједник Роберт Мугабе објавио да ће извршити потпуну национализацију пољопривредног земљишта. Није потребна велика памет да би схватили да ће последица бити погоршање ситуације у Зимбабвеу и још већа глад. Сиера Леоне, богат минералима, нарочито дијамантима, с веома плодном земљом и с најбоље лоцираним лукама у Западној Африци је утонуо у још већи очај. Слична прича је и у скоро цијелој подсахарској Африци. У овим земљама људима је горе сада него што им је било у вријеме колонијализма, како по питању животног стандарда, тако и по питању људских права.

Јохн Блунделл каже да су институције које се на Западу узимају здраво за готово потпуно одсутне у највећем дијелу Африке. Африканци нису неспособни, они су исти као и ми. Без владавине права, независног судства, приватних власничких права, ограничене владе и инфраструктуре за основни транспорт, без воде, струје и средстава за комуникацију и ми бисмо такође били болестан, изгладњео и сломљен народ.

Шта Запад може да уради како би помогао? Најгора ствар је још више стране помоћи. Највећим дијелом страна помоћ је помоћ једне владе другој влади, и као таква пружа финансијска средства корумпираним афричким режимима која им омогућавају да купују војну опрему, плаћају послушнике и наставе да угњетавају свој народ.

Оваква помоћ пружа средства лидерима за отварање ”пензионих” рачуна у швицарским банкама. Чак и такозвана хуманитарна помоћ је често преусмјерена. Јохн Блунделл извјештава да Мугабеови разбојници цијепају ознаке које се налазе на европским и америчким пошиљкама кукуруза и пшенице, и затим лијепе своје ознаке како би их представили као доброчинство диктатора.

Највећи дио оног што је потребно у Африци, Запад не може обезбиједити, а то је владавина права, независно судство, ограничена влада и приватна власничка права. Заиста важан начин на који ми са Запада можемо помоћи је смањење увозних баријера.

Извор:Walter Williams (Katalaksija)

70
Кликни и оцјени овај чланак
Тотал: 0 Пресек: 0

By Modran

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *