Иначе, први попис становништва у Османском царству извршен је 1831. године, али је у босанском ејалету каснио због устанка Хусеин-капетана Градашчевића. Становништво је било груписано у двије категорије: муслиманско и немуслиманско, а одвојено су дати и подаци о Ромима. Попис је служио за финансијске (порези) и војне сврхе, али и за рад државне управе. Првом попису су претходиле реформе султана Махмуда ИИ који је 1826. распустио јањичаре и укинуо тимарски систем, а 1840. године усвојена су нова административна правила пописа која су омогућавала систематичнији рад на овом изузетно важном послу.
У попису у кадилуку Бијељина наведени су називи тадашњих махала, села и осталих насељених мјеста, ту се наводи и број куће и укућани, а пописани су само мушкарци, за које је дата година рођења, кратак лични опис, попут висине и боје браде и бркова, као и име оца. За оне који су обављали неку вјерску или цивилну дужност или су били у војсци наведене су њихове титуле, као и занимања занатлија и слично. Подручје Бијељинског кадилука које је обухваћено овим пописом представља територију чије су сјеверна и источна граница ријеке Сава, односно Дрина. Западна граница пописног подручја почиње на сјеверу подручјем касабе Брезово Поље и иде према југу обухватајући Ражљево, Мртвицу, Корај, Пушковац и завршава подручјем Богутовог Села. Јужна граница ове територије почиње од Богутовог Села и иде преко села Угљевик, Атмачићи, Модран, Рухотина и излази на Дрину јужно од касабе Јања у подручју села Батар.
Овај значајни историјски документ важан је елемент расвјетљавања наше прошлости и занимљиво штиво и за историчаре и за за читаоце које занимају овакве теме. Кемал Нуркић каже о томе: „Вриједност пријевода овог пописа је вишеструка. Прије свега даје нам увид у демографску слику овог дијела БиХ средином XIX стољећа. Поред тога, овај попис нам доказује да се презимена на овим просторима не формирају доласком Аустро-Угарске, како се сматра у неким научним круговима, већ да ми и раније имамо формирана властита, аутохтона презимена која завршавају на -ић, -овић, итд. Овај попис људима даје прилику да истраже своје претке и на такав начин сачувају свој идентитет на овом подручју, јер без идентитета у прошлости не можемо говорити о идентитету садашњости и будућности. Научној јавности омогућује да реконструише друштвене прилике из овога периода тако што овај попис поред наведених личних података даје и стање привреде једног мјеста. Овим пописом тачно знамо колико је било занатских радњи на овом подручју и којим су се занатима људи бавили.”
Наставиће се…
Извор:Препород Бијељина
159
