Нихад и Видак су свијету открили страшну истину о језивом гробљу Европе на граници БиХ и Србије
Нихад Суљић из Тузле и Видак Симић из Бијељине су два потпуно различита човјека по свему и вјероватно се никада не би срели и упознали да обојица нису имали исти циљ који их је спојио – да ниједан гроб у Бијељини не остане као Н.Н. и да свака жртва европске миграционе политике, која је страдала на граници Србије и Босне и Херцеговине, макар у смрти добије мало достојанства.
Нихад Суљић је младић из Тузле, који ради у приватној фирми а постао је познат широј јавности као активиста и хуманитарни радник. Он помаже мигрантима који бјеже преко територије Босне и Херцеговине у Западну Европу, а све је почело спонтано, случајно, каже овај младић за портал www.nova.rs .
„Те људе сам виђао у Тузли, али нисам обраћао много пажње на њих. А онда, једног јутра, видио сам неку породицу, децу. Укопао сам се, помислио сам, па те људе и ту децу нико не пита да ли су гладни, жедни, да ли им треба нека помоћ. Све је почело тако, куповином кифле за дијете, а сада ме је то потпуно обузело. Сваки свој слободни тренутак, сваки слободан дан користим како бих помогао тим људима. Почели су и други да се придружују, пекари да бесплатно дају пециво које дијелимо. Повезао сам се и са невладиним организацијама у иностраству које помажу. Жеља ми је да чиним нешто добро и да тако „заразим добротом“ што више људи. Сви смо ми људи и треба да се понашамо као људи“, објашњава Нихад.
Онда је Нихад чуо да дуж Дрине постоје гробља безимених, миграната који су страдали приликом преласка ријеке и које је вода избацила на обалу. Често без докумената, сахрањивани су као Н.Н. лица.
У гробове који су обиљежени дрвеним споменицима који брзо пропадају, у гробовима које нико није одржавао и који су брзо зарастали у коров.
„Kонтактирао ме је момак кога сам упознао, из Авганистана. Он ми је рекао да је у прелазак Дрине, са српске на босанску страну, кренуо са једним другом. Он је прешао, тај друг је нестао. Описао ми је његов изглед. Тада сам схватио шта треба да радим, да је моја људска дужност да помажем не само живима, већ и мртвима. Онда сам ступио у контакт са доктором, патологом Видаком Симићем из Бијељине, једним великим човјеком“, објашњава Нихад.
Видак Симић је доктор, патолог који ради у болници Свети Врачеви у Бијељини. Иако је у пензији и даље ради јер посла за њега има. Он је доктор коме је Хипократова заклетва на првом мјесту.
„Можда не зарађујем колико неке колеге који раде пластичне операције или одржавају трудноће, јер ја радим и са људима који не могу да ми плате, овим несрећницима који се удаве. Доста сам их прегледао, више десетина, међу њима и два ђечака од око 16 година. По закону, када буде пронађено тијело неидентификоване особе, ја из бутне кости узимам узорак ДНK. Тај узорак, по закону, чува се шест мјесеци. Ја сам одлучио да их чувам дуже. Да их чувам док сам жив. То је моја обавеза, као доктора и као човјека. Сви увијек причају о неким трошковма, али то и није неки трошак чувати те узорке, јер тим људима и њиховим породицама дугујемо истину. Људи су такви, да би се нека прича затворила и да би могли да ожале своје ближње, потребно је да знају истину и ту ми помажемо“, каже доктор Симић и додаје:
„Ја нисам знао шта да радим, а онда се појавио Нихад. Успјели смо да идентификујемо неке жртве и они су враћени кући. Послали су ми два снимка сахрана из Авганистана. Макар сам неки мир донио тим људима и њиховим породицама“.
Доктор Симић има и идеју шта урадити и како помоћи породицама миграната. Ту велику улогу може да одигра и технологија.
„ДНK профили људи који су овђе сахрањени могу да буду објављени на неком сајту, са којих би га заинтересовани узимали и упоређивали га са члановима породице. Тако би се смањио трошак и омогућила бржа размјена инфомрација“, објашњава доктор.
„Срамота Европе“
Доктор Видак Симић, Нихад Суљић, као и припадник Горске службе спасавања Бијељина Ненад Јовановић, који свакодневно извлачи утопљенике из Дрине, дио су тима који нико није створио, који нико не финансира, то није никакав пројекат већ људски гест.
Нихад каже да је гробље у Бијељини срамота Западне Европе.
„Сама та формулација „мигранти“ треба да сакрије истину, да су то избјеглице, људи које је невоља натјерала да напусте своје домове. Kажу да су то искључиво мушкарци војно способни. Прво, то није тачно, јер има и читавих породица, а друго, нико не види да је на плећима тих младића цијела породица која је остављена негде у Авганистану, Сирији или у некој сиромашној и ратом захваћеној земљи. Нису они војно способни, они су радно способни и иду јер могу да издрже на грађевини и 12 сати, да зараде новац и пошаљу га кући“, објашњава Суљић.
Он припрема још један чин којим ће одати пошту свим људима страдалим на путу ка бољем животу.
„Организујем да се одрже три вјерска обреда за покој душа тих људи. Православни свештеник за Етиопљане православе вјероисповести, католички свештеник за католике из Египта и хоџа за људе исламске вјероисповести који су страдали. Ја сам вјерник и човек и мислим да је то наша дужност“, објашњава Суљић.
Извор:N1 info ba,Preporod Bijeljina
299