Село Глоговац

Ево мало текста и историје о нашим комшијама Глоговчанима.Иначе Модран је по највише родбински везан за ово село.Примјера ради моје двије бабе и једна прабака су из Глоговца оа се може рећи да сам и ја Глоговчанин.

Ово село се налази јужно од Бијељине и окружено је селима Модран,Љесковац,Чардачине,Којичиновац и Пучиле. Од центра града је удаљено око 7 км. По попису из 2013 године ово село је имало 414 становника, од којих се 99,03 % изјаснило према етничкој припадности да су Срби. У односу на попис из 1991. године у овом се селу смањио број становника. Село нема своју цркву и припада Љесковачкој парохији. Сеоска слава или „молитва“ је други дан „ Тројица“. Село Глоговац има заједничко гробље за све засеоке и махале. Глоговац је подијељен на сљедеће дијелове или засеоке: Глоговац, Kарабуџак и Љесковац, дијели се на „махале“: Перковићи, Рудовићи и Пантићи. Источну границу села чини рјечица Јањица, која протиче кроз те засеоке.

Настанак села и његовог имена

Своје име је село добило по ријечици Глоговац која протиче сјеверозападно од њега. Само ово име је изведено из имена шумског дрвета глог које је представљало свето дрво у славенској митологији. У османским дефтерима и пописима прије Бечког рата село Глоговац се не спомиње. Зато ја сматрам да је село под овим именом настало тек послије „Београдског мира“ и 1739. године. Не треба искључити могућност да је на мјесту данашњег Глоговца прије Бечког рата постојало село које се звало Лужци (звало се по бијељинском бегу Махмуду Лужцу). У Великом Бечком рату, као и ратовима који су услиједили након њега, село је било уништено и опустјело, као и цијела Семберија. Након Београдског мира 1739. године нови османски бегови који су добили посједе у Семберији почели су са насељавањем Семберије православним становништвом. Тада су православни насељеници из Црне Горе и источне Херцеговине подигли и ово село. Они су се ту доселили као кметови и чифћије на посједе гази Мехмед-паше Фидахића, мутесарифа Зворничког санџака (санџакбега- његови потомци су бијељински Пашићи).Посебно велике миграције становништва су се десиле средином 19. вијека, када су на ово подручје доселили нови и бројни становници из Херцеговине и западне Србије. По попису из 1864. године ово је село имало 34 куће са 197 становника.

Предања о насељавању села и становништво

Народна предања говоре да су први насељеници, када су стигли у ове крајеве на посједе Мехмед-бега Фидахића, затекли „пустош и све зарасло у шуму“. Постоји предање и о другој великој миграцији српског становништва која се одиграла средином 19. вијека, када су се у потрази за земљиштем које је погодно за развој виноградарства доселили нови насељеници из Србије и Херцеговине. До комасације, која се десила након Другог свјетског рата, у Глоговцу су постојали виногради старости више од 150 година, на пет различитих локација (Бег-Мехмеда брдо – данашње гробље, у засеоку Локањци, у засеоку Савићи, и на двије локације чији називи данас не постоје, па их је немогуће утврдити). Због огромног пада броја мушког становништва овог села након Другог сјетског рата, велике површине земље биле су необрађене, па је на овом земљишту прорасла тзв. жута трава која се спомиње у народним пјесмама-тужбалицама. По предањима све српске породице у Глоговцу су досељене из Херцеговине и Црне Горе. На ове просторе на земљу Фидахића прво су се доселила тројица браће: Перко, Андрија и Микан. Перко је дошао у Глоговац, Андрија у Пучиле, а Микан у Модран. Од Перка данас у Глоговцу потичу Перковићи који славе Јовањдан. Kасније су се из Херцеговине доселила три брата Војиновића: Саво, Митар и Вид. Од њих тројице су настале породице Савић, Митровић и Видовић, које славе Савиндан. У то вријеме су се у село из Црне Горе доселили Госпавићи, који су се раније презивали Масталовићи и који славе Никољдан. Доселила су се четири брата и једна сестра. Остало становништво Глоговца је пуно касније насељено. То су: Ђокићи (Петковица) који су дошли из Бирча, Симеуновићи (Никољдан) који су дошли из Локања, Митровићи (Јовањдан) који су дошли након Првог свјетског рата из Херцеговине, па их у селу зову „Ере“, Пантићи звани Kркушићи (Јовањдан), браћа Панто и Лазар, који су дошли из Хрватске са ријеке Kрке. У Глоговцу живи више породица које тачно не знају своје поријекло, али знају да су се њихови преци доселили из Црне Горе и Херцеговине, а то су: Миљановићи (Ђурђевдан, Јокановићи (Јовањдан), Ранкићи (Никољдан), Даничићи (Јовањдан), Радићи (Ђурђевдан), Бошковићи (Никољдан) и Арсеновићи (Никољдан).

У Глоговцу је некада постојао заселак који се је звао „Турски Глоговац“ у којем су до Другог свјетског рата живјели Бошњаци-муслимани. Тај заселак је настао када је Јусуф-бег Пашић, који је имао беглук у селу Глоговцу, на свом имању 1878. године населио Арифовиће, Ферхатовиће и Дановиће, који су се доселили из Фоче и Херцеговине.

340
Кликни и оцјени овај чланак
Тотал: 2 Пресек: 4.5

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *