Случајно наиђох на један текст о доктору Нуркићу кога се сјећам из приче тадашњих људи о томе како је био добар љекар.Многи смо можда заборавили доктора Нуркића па ево преносимо текст са сајта бијељинског Препорода.Аутор овог текста је Јусуф Трбић.
Необичан је човјек био др Махмуд Нуркић. Врхунски љекар, доктор наука, универзитетски професор на чија су предавања долазили и људи из других професија, да их чују, аутор бројних научних радова, друштвено-политички радник, народни човјек који је имао времена за свакога, и, на крају, историчар и писац, који је својој Јањи подарио јединствен споменик. То је књига “Јања и Јањарци кроз историју”, озбиљна и темељита студија која нуди Јању на длану, њену историју, живот, људе, тегобе и радости, читаву прошлост и садашњост, с посебним освртом на оно највредније што људи могу учинити – на школовање и знање. Kур’ан Часни почиње налогом : учи, читај, пиши, образуј се, стварај знање за себе и друге. Другим ријечима : буди човјек, који својим умом обиљежава свијет. Махмуд Нуркић је све то испоштовао, сваким даном свог живота.
Подаци који се уносе у званичне биографије не могу одгонетнути душу човјекову, али могу показати какав је био његов однос према себи и другима. Махмуд Нуркић је рођен у Јањи 1943. године, ту је завршио основну школу, а гимназију у Бијељини 1961. године. Већ ту, у тада елитној средњој школи, показао је ко је – као изузетан ученик, завршио је трећи и четврти разред за једну годину, и одмах се уписао на Медицински факултет у Сарајеву. Дипломирао је 1967. године, а онда се вратио у своју Јању, свом завичају. Од 1967. до 1972. године радио је у Дому здравља, био је оснивач и први начелник Службе медицине рада у Медицинском центру Бијељина, а онда је завршио специјализацију медицине рада. Од 1979. године радио је у Заводу за микробиологију у Тузли, а исте те године изабран је за асистента за микробиологију . Након тога је завршио постдипломски студиј у Београду и магистрирао. Специјализацију из микробиологије завршио је у Љубљани 1982. године, а докторирао у Тузли 1995. године. Поред професорског рада на више факултета у Тузли, био је и шеф Завода за микробиологију Универзитетско-клиничког центра, али и шеф катедри за микробиологију и имунологију и за медицину рада. Објавио је 130 научних и стручних радова. Уз све то, био је и предсједник стручног тијела Федерације БиХ за контролу рада лабораторија за микробиолошку дијагностику туберкулозе, а био је и посланик у Парламенту БиХ и Парламенту Федерације. Са супругом Мерсијом подигао је троје ђеце, двије кћерке и сина, и сви су љекари. И сви су доктори наука. Посебно се у науци и пракси истакао син Мидхат.
238