О парохији
Јањску 1. парохију при Храму св. пророка Илије чини: Улица Карађорђева у Јањи и улице од бр. 1 до бр. 8 у Новом насељу у Јањи, те села Обријеж и Којчиновац-Чардачине (од школе до села Љесковац).
Парохијски храм
Храм Светог пророка Илије у Јањи
Прије изградње садашњег храма у Јањи постојала је црква брвнара на каменим темељима. Тај храм се налазио иза старог парохијског дома, а данас та парцела припада породици Радовановић.
Градња постојећег храма почела је 1875. године. Није познато ко је израдо пројекат, а димензије храма су 31х21 метар. Према свједочанству старијих мјештана, камен за темеље храма довожен је из Тавне, а цигла је прављена на циглани породице Петровић у Јањи.
Храм је специфичан спој различитих архитектонских стилова. Тако је купола на звонику у руском стилу, централна купола на храму је у византијском стилу, а апсиде на храму имају елементе готског стила. Овакав спој архитектура свједочи о времену градње храма и приликама које су владале у то доба.
Темеље храма освештао је 1885. године митрополит зворнички Дионисије II Илијевић. Исти митрополит освештао је храм 1887. године. О овим догађајима пронађено је свједочанство приликом посљедње санације храма. Наиме, приликом замјене темеља на храму пронађена је камена плоча, на којој је стајао запис: „Љета 1885. 06. маја. Во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа. Основасја церков ова. Храм Свјатаго пророка Илије при владјени императора Франц Јосифа I. С Благословенијем г. Дионисија, митрополита зворничког“.
Овај храм је кроз историју врло често страдао, како од руке разних окупаторских војски, тако и од природних непогода (поплава).
У Првом свјетском рату звоник је кориштен као осматрачница аустроугарске војске, те је доста оштећен топовским гранатама, нарочито купола. Током рата 1917. године са храма су скинута и однесена два звона. Након рата 1923/24. године урађена је санација храма. Приликом ове обнове набављена су и три звона, која се и данас користе. Након завршене реконструкције храм је освештао шабачки митрополит Михаило 1924. године.
У Другом свјетском рату усташе су затварале коње у храму, а додатна оштећења настала су када је храм погођен авионском бомбом 1944. године. Тада је нарочито оштећен кров. Након рата од 1946. до 1949. године услиједила је обнова. У том периоду урађен је молерај и храм је дјелимично живописао Карло Мацек. Овај живопис је, због влаге, комплетно страдао. Остала је сачувана само икона Светог пророка Илије у припрати. Приликом ове обнове израђен је и нови иконостас. Након завршене обнове храм је освештао епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ 1949. године. Да обнова није урађена довољно стручно и пажљиво, говори податак да је услиједила још једна реконструкција, која је завршена тек 1957. године. Након обнове храм је освештао епископ зворничко-тузлански Лонгин Томић на Преображење, 19. августа, 1957. године. Мања обнова храма извршена је 1979. године, када је храм освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије.
Најкомплетнија реконструкција храма рађена је од 2006. до 2012. године. У овом периоду замијењени су темељи храма, урађен је нови свод и под у храму. Постављен је нови иконостас од липовог дрвета, који су израдили столари дуборезачке радионице при храму: Сретко Ђурић и Стојан Ивановић (дуборезац). Комплетну позлату на новом иконостасу израдили су Алексеј и Владимир Иванчев из Новог Сада. Иконе на иконостасу живописао је Борислав Живковић из Кикинде, који уједно живопише и храм.
Старјешина храма је протојереј Александар Тешић, парох друге парохије Јањске и архијерејски намјесник Угљевичко-Јањски.
Извор:СПЦ:Епархија Зворничко-Тузланска
495