Стазе су некада били мали аутопутеви.Није било аута,није било коња за јахање тек по неки јачи домаћин,бицкли су се возали само по варошима.Стазе су биле најкраћи и најлакши путеви да би се негде стигло.Тако су повезивале крајеве села,села са другим селом или више села са неким већим мјестом или као у случају Модрана средиште села са удаљеном жељезничком станицом у Јабануши.
Стазе би кривудале,ишле би најблжом или најсигурнијом путањом,како би се избјегле стримине,опасна мјеста(где се вукови појављују) или по некад да се избјегне нечија њива неког баксуза који кроз исту није дао проћи.
Стазе су се знале укрштати као данас прави путеви па би се знало ђе скренути ако нећеш у Јабанушу него у Глоговац,Љусковац па преко Голог Брда у Амалије или Попове.Дужина тих уских аутопутева нису била ограничена па се тако на једну стазу знало накалемити(надодати) нека друга стаза (нпр. у Роћевићу за Лозницу) и тако ди Бијељине,Лознице,Угељевика …
Знало се на стази срести најмилији,попричати.Није се журило,таква су то била времена.
Стазе би обично ишле ивицом шуме.
Горан Миливоја Аврамовић
224