Ево проширене, детаљне и прегледно компоноване верзије текста о старословенском божанству Волосу (Велесу):
Волос (Велес) – Божанство земље, стада и подземља
Волос (у неким изворима и Велес) једно је од најкомплекснијих и најважнијих божанстава словенског пантеона. Иако су његове тачне примарне функције кроз историју остале донекле нејасне због недостатка писаних извора из прехришћанског периода, сматра се богом обиља, плодности, земље, али пре свега заштитником стоке и домаћих животиња — што је у древним заједницама било директно мерило богатства.
Трагови култа и распрострањеност
Трагови Волосовог култа најизраженији су и најбоље сачувани код Источних и Северних Словена:
- Светишта и идоли: У старом Новгороду, на месту где се налазио идол посвећен Волосу, након примања хришћанства подигнута је црква посвећена Светом Власију.
- Повезаност са вегетацијом: Код Источних Словена дуго се одржао обичај да се током жетве прегршт непожњевеног класја оставља на њиви као дар божанству. Овај обичај, познат као „Волосова брада”, директно указује на то да је Волос поштован и као бог земљорадње, плодности и вегетације.
- Присега и завет: Док су се старешине и ратници у Кијевској Русији заклињали Перуну (богу грома и рата), трговци и народ закљињали су се Волосом — што додатно потврђује његову улогу заштитника имовине и материјалног благостања.
Хришћанска асимилација и демонизација
Са процесом христијанизације, лик и култ Волоса доживели су двоструку трансформацију:
- Асимилација кроз Светог Власија: Због сличности у именима и заштитничкој улози према стоци, хришћански Свети Власије преузео је већину атрибута Волосовог култа.
- Свођење на демонско биће: У познијим средњовековним хришћанским текстовима и народним предањима, Волос је постепено демонизован. Означен је као зли дух или демон, а његова исконска веза са земљом и подземним светом довела је до тога да буде изједначен са ђаволом.
Топоними и наслеђе у савременом добу
Сећање на ово древно божанство сачувано је до данас кроз бројне топониме (називе градова, села, планина и области) широм словенског света:
Остали словенски крајеви: Бројна села и локалитети у Русији, Украјини, Белорусији и Србији (нпр. Воловец, Велешево) чувају траг његовог имена у народној географији.
Македонија: Град Велес носи име управо по овом божанству.
Словенија: Град Велење, као и планина Велебит у Хрватској, често се у етимолошким студијама доводе у везу са Велесом/Волосом.
799