Моба

Мобе су један од облика удруживања и међусобног испомагања радне снаге на селу.

Мобе се данас у Семберији мање примјењују. Употреба савремених механизационих средства, олакшала је појединцима обављање пољопривредних радова (жетве), док са са друге стране млади људи све више исељавају у градове и у њима негују друге облике дружења кроз разноврсније садржаје.

Мобе су се у прошлости сазивале ради узајамне помоћи при обављању обимнијих сезонских пољопривредних послова. Сазивале су се и при изградњи приватних грађевинских објеката. У многим селима се приређују при изградњи цркава, заједничког сеоског пута и других заједничких и јавних објеката. Одлазак на мобу се разликује од најамног рада и обавља се на добровољној бази. Помагачи нису примали никакву новчану накнаду за рад.

Колико су поједине мобе (чији назив потиче од рећи молба) биле заступљене у крајевима са словенским живљем, зависило је од физичко – географских услова (надморске висине, врсте земљишта и климе), који су директно или индиректно утицали на живот и рад човека, од степена коришћења савремених механизационих средстава у обављању сеоских радова и од куповине индустријских текстилних сировина и производа.

Мобе као један од облика удруженог рада у већини крајева задржале су се до 1950-их година, док су неким сиромашнијим, изолованијим и мање приступачнијим крајевима, у којима се традиција словенског народа дуже задржала ове врсте моба се и данас примјењују. То значи да се бринуло да увек буде довољно радника за обављање свих врста послова.

Међутим, поред основне функције мобе да се помогне другом у обављању неког посла, народ се најчешће одазивао на мобе ради дружења, певања песама, игре и весеља, односно, и осталих радњи којима сељани употпуњавали и увесељавали живот на селу.

На мобама је свако имао прилику да се истакне: добар радник, певач, гуслар, говорник, шаљивџија, добра куварица, плетиља.

Основни циљ мобе као једног од облика удруживања сељана и међусобног помагања, и свеобухватни израз живота једне сеоске заједнице, који је од давнина упражњаван у Семберији, био је да се:

  • другоме помогне, углавном лети када се више времена проводило у раду на пољу.
  • људи зближе, посебно млади у јесен и зиму, када су имали више времена за разоноду.
  • постојала је и моба из милосрђа, на коју се долазило без позива – у случају када треба помоћи некој сиромашној породици или када нека кућа остане без домаћина. У том случају домаћини нису имали обавезу да хране мобаре.

Захваљујући мобама сачуване су многе вредне народне песме, здравице, досетке, загонетке, стари куварски рецепти, разне игре Босанске Крајине.

Мобом су становници Семберије славили берићет, добар принос, богат род. Али и спокој, богатство, рад, радост.

На мобама се праштало, мирили су се завађени, стварала побратимства, учвршћивале везе.

У срединама где су мобе добро функционисале, није било нежења ни великих свађа, размирица, нити тужби и суђења.

На мобама су млади учили од старијих како да се припреме за живот и разноразна искушења. Свако од свакога понешто је учио и томе се радовао.

У следећим текстовима обрадићемо појединачно све облике мобе.

Извор:Википедија

192
Кликни и оцјени овај чланак
Тотал: 0 Пресек: 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *