Задруга је данас сининим за кућу која има много чланива и за појам гужве уопште.Међутим дуго времена то је био начин живљења код наши не тако далеких предака.Све до првог свјетског рата породице су живјеле у “задрузи” а то је значило да се породица није раздвајала,да синови нису одлазили од оца и дједе.Сви су живјели у заједништву и строго патријахално.То значи да се за све питао најстарији мушки члан породице.Када би дошло до смрти најстарије мушког члана породице управљањем би преузела његова жена,мајка или бака док она не преда најстаријем мушком члану породице(у случају смти најстаријег мушког члана породице).
Сви чланови задруге, најчешће око 30 особа, су живели заједно и обрађивали заједничку земљу, коју нико није могао самостално наследити. Задруга се састојала од неколико кућа, једне главне и неколико околних у којима су живели млађи брачни парови. Пошто је задруга била засновна на патрилинеарном систему, девојка која би се удала, напуштала је очеву задругу и прелазила у задругу свога мужа.
Таква организација породице трајала је све до завршетка Првог свјетског рата када долази до аграрне реформе и распадања задруга.То је довело до ширења села а у неку руку и повећања прираштаја становништва.
Касније ће комунисти по узору на Совјете покушати организовати живот и рад на приципима задруге што ће се веома брзо показати као неизводљиво и од тога се одустало.
Г.М.Аврамовић
129