Фото : Музеј Југославије
За Србе увјек је била част “служити армију” или ти “служити војску”.Тако када би неки младић био проглашен неспособним за служење војног рока то је за ту породицу била велика трагедија и срамота.
Одмах после Другог свјетског рата када је мој отац одлазио у армију ишло се са страхом и зебњеом јер је тадашња Југославија била угрожена и са западних и источних граница.Прославе одласка није ни било.Регрута би из дворишта испратила мајка и млађа браћа и сестре.Служило се дуге двије године војска.
Наравно држава се развијала а војни рок скраћивао.Сада се војска служила осамнест мјесеци,војника је у армију испраћала већа група људи,сада су ту комшије,пријатељи и хармуника.Војник није ишао пјешке на воз у Јабанушу као мој упокојени отац.Сада су регрута са групом младих људи уз пјесму и пиће возила коњска запрега.
У моје време војска се служила годину дана.Аута су превладала на путевима а трактори на њивама.Тако да је сада регрута у војску до воза у Бијељини и до аутобуске станицу возило ауто или више аута.А музика код куће била са појачалима,шатор и мноштво људи.
Данас се не иде у армију,војска се не служи а вишак новца се троши да спремање пунољества.Ето дошла таква нека времена.
Аутор:Г.М.Аврамовић
360
