Ово село се налази југозападно од Бијељине, а од центра града је удаљено око 5 км. По попису из 2013. године ово село је имало 2126 становника, од којих се 98,73 % изјаснило према етничкој припадности да су Срби. У односу на попис из 1991. године број становника се у овом селу утростручио! Село има православну цркву „Светог Јоакима и Ане“. Сеоска слава или „молитва“ је прва „млада“ неђеља послије „Ђурђевдана“. Село има заједничко гробље са Патковачом и Бијељином.
Настанак села и његовог имена:
Пучиле се не спомињу у османским дефтерима прије Великог Бечког рата. Овај је крај посебно страдао у рату 1716-1718. године. Након „Београдског мира“ 1739. године, нови османски бегови, који су добили посједе у Семберији, почели су са насељавањем скоро потпуно пусте Семберије православним становништвом. Тада су православни насељеници из Црне Горе и источне Херцеговине подигли и ово село. Село је добило име по непроходним шумама које су затекли први насељеници у ово село.
Предања о насељавању села и становништва:
Народна предања говоре, када су стигли први насељеници „да је на мјесту данашњег села била сама шума “. Први насељеници у село су били браћа Остоја и Панто који су дошли из Црне Горе заједно са рођаком Пером. Они су се ту доселили као кметови и чифћије на посједе гази Мехмед-паше Фидахића, мутесарифа Зворничког санџака (санџакбега). Од Панте и Остоје потичу Пантићи, Јовићи, Гајићи и Весићи, сви они славе Kалистрата. Од Пере потичу Перићи, који славе Никољдан. Андрићи, који славе Јовањдан, потичу од тројице браће који су дошли из источне Херцеговине, први се доселио у Пучиле, други у Модран, а трећи у Глоговац. Више породица се населило у Пучиле из околних семберских села, сви они имају црногорске коријене. То су сљедеће породице: Вујовићи, који славе Никољдан, дошли су из Патковаче, Матковићи, који славе Аранђеловдан, дошли су из Kојчиновца, Савићи, који славе Јовањдан, дошли су из Глоговца и Kалајџићи, који славе Велику Госпојину, дошли су из Главичица. У Пучилама живи више породица које тачно не знају своје поријекло али знају да су се њихови претци доселили из Црне Горе и Херцеговине, а то су: Лазићи, Мирковићи (Лучиндан), Чвргићи (Јоаким и Ана) и Станојловићи ( Ђурђевдан).
Препород-Бијељина
182