Данас се рађа Син Божји Јединородни,
Сјајност славе Његове, Обличје бића Његова
и вечности Његове, Очев израз и Реч,
Онај кроз Кога је и векове створио,
кроз Кога је постало све, видљиво и невидљиво
(свети Јован Дамаскин).
Божић је хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа. Иако већина модерних историчара сматра да би година рођења Исуса Христа могла бити у опсегу између 7. до 2. године пре нове ере, тачан датум његовог могућег рођења је заправо непознат.
Ово село се налази југозападно од Бијељине, а од центра града је удаљено око 5 км. По попису из 2013. године ово село је имало 2126 становника, од којих се 98,73 % изјаснило према етничкој припадности да су Срби. У односу на попис из 1991. године број становника се у овом селу утростручио! Село има православну цркву „Светог Јоакима и Ане“. Сеоска слава или „молитва“ је прва „млада“ неђеља послије „Ђурђевдана“. Село има заједничко гробље са Патковачом и Бијељином.
Срби(Словени) ка ријетко који народ везао је своје поимање Бога,више силе и некога који уређује токове живота за природу.Па су тако сви Богови,силе, биле смјештене у око нас у свему што нас чини и окружује.Узимањем нове вјере Хришћанства старе обреде,односе са Богом повезали смо са Православљем.Много тога се одржало до дана данашњег.
Синоћ је у болници "Свети врачеви" у Бијељини преминула мати Марта, игуманија манастира Тавна, која је у храм посвећен Пресветој Тројици дошла 1964. године.
Данас наша Црква слави Очеве или Оце породични празник који се зајено са осталим празницима материце и ђетинице прославља у склпу Божићних празника.
Лесник или Лесовик је шумски демон у словенској митологији у чијој заштити су дивље животиње и шума. Лесовика (Лешиха) је жена Лесника.Лесник је познат и под другим именима: Лешиј, Леши, Лесовик, Лесовој, Лешак, Лшен, Лесун, Лесној, Лисун, Шуман, итд.Име долази од корена старословенске речи лес (*лѣсъ [*lěsъ]) — „шума“.
У малом селу, поносног рода
Модран се зове, запамти брате,
гдје се босоног по пољу хода
и гдје се њиве под житом злате.
Крај бистре ријеке што тихо тече,
гдје праље зором кошуље бијеле,
гдје цврчак цврчи кад пада вече,
тамо гдје само осмијехе дијеле.
Ту вриједни људи , ко пчеле раде
на зној и муку народ је свик`о,
ту неће гладан остати нико
ту сваку кућу тамјаном каде.
Тамо сам ја се родила – ето,
тамо је моје све што ми је свето.
