Вид мобе су и женска прела и посела, на којима се прело, плело и везло. А све то уз песму, причу и поуку млађима – да свако покаже оно што најбоље зна и уме.
Женске мобе се организују зими, у релаксираним условима, а прело је најпознатије окупљање. На прела се најрадије одлазило јер је било највише радости и весеља. Трајале су понекад преко целе ноћи.
Момци су на прела долазили касније, у групама. Седели су поред девојака које им се свиђају. Током рада оне су певале, а кад се заврши прело почиње и сијело. То је најинтересантнији и најзабавнији део прела.
На прелу није било велике разлике у годинама, најчешће су учесници прела били приближно истих година. Како би се сачувао углед и част младих девојака, на прела су позиване и мајке девојака, уколико су оне познавале мајку од “девојке домаћице”. Њихове мајке су све време одржавања прела биле у засебној просторији и одатле будно пратиле догађања на прелу.
Окупљени, уједињени, спојени истим жељама, млади су афирмисали највреднија људске емоције: блискост, присност, љубав, живот. По завршетку посела, младићи су пратили девојке до њихових кућа
Извор Википедија
318
