Модран као и сва цемберска села су велика и по пространству и по броју домаћинстава. Насеља су првобитно била разбијеног типа. У традицији о досељеника увек се помињу огромне шуме, у којима је досељеник, по дозволи бега, могао да заузме, искрчи, колико год хоће земљишта. Услед великог прираштаја становништва, као и дељења некадашњих породичних задруга, села су постала збијена, али са јасно одвојеним засеоцима, махалама.
Kуће су подизане поред путева, јавних и сеоских. У центру села налази се вашариште, овећи празан простор, понекад и са бунаром у колективној својини, на коме се сељани окупљају приликом сеоских свечаности као што је Гај у Модрану.
Првобитна кућа била је једноделна брвнара динарског типа, која је хоризонталним развојем постала дводелна, са кућом од брвана и собом од шепери, те са четворосливним кровом од дасака. Ове куће, као и у другим динарским крајевима, градили су Осаћани. Почетком овог века почели су градити дводелне куће од шепери или черпића(непечена цигла,садржала је и плеву од житарица) са четворосливним кровом од сламе, касније од црепа. Kуће од шепери и черпића служе за становање само најсиромашнијих слојева становника, док је изградња “планинских кућа” од цигле увелико узела маха. У вези с тим развила се нова домаћа радиност: свако домаћинство за своју употребу само прави и пече циглу, која се сада употребљава не само за стамбене, него и за привредне зграде.
Извор:
Радмила Кајмаковић:”Етнолошка истраживанја у Семберији”.1970.г.
178